Удружење жена Србије и Русије

„Матрона“

непрофитна организација


SFbBox by diaita

Serbian Belarusian Czech English French German Greek Italian Latvian Macedonian Portuguese Russian Spanish
Super User

Super User

Учимо децу историјом Србије и србског народа

 

Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389.

Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. Ктиторска композиција је измењена и досликана је Лазарева погибија. На њој се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком. На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој Цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.

Данас су опстале три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568.године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века ( 1829. године ) је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.

Заједно са децом из >> Мала школа"Бранко Радунковић-Воља чини чуда",

провели смо највећи српски празник Светог Саву.

Уз игру,рецитовање песме посвећене Светом Сави дружили смо се пар сати.

Школица се налази у Вршцу и препоручујемо свима

да се упознају са радом стручног тима у Малој Школици.

Удружење "Матрона" даривало је деци поклоне у виду играчака и слаткиша.

 

                "Као и увек са децом нам је дружење прошло пребрзо"

                                 

СВЕТИ САВА

 

Био је дете од главе до пете,

звао се кратко – Немањић Растко.

 

Хтео је да учи, да знање свије,

ал` школе било ниједне није.

 

Зато је устау у рану зору

и побегао на Свету Гору.

 

Ту је у осами манастира

учио стазе љубави, мира.

 

Пост`о је мудра, учена глава,

светитељ српски – Свети Сава.

 

Monday, 08 February 2016 09:18

Zapisnik Sa skupštine2016

 

                        Записник са редовне скупштине 06.02.2016године

Поштовани стари,нови и будући чланови,

дужност нам је да вас обавестимо о донешеним одлукама на  редовној скупштини Удружења „Матрона“у 2016години.

1.)Чланарина на годишњем нивоу износиће 1.200,00рсд за све чланове.

2.)Изабрани су нови представници Удружења „Матрона“ у следећим градовима;

Град Ужице Елена Ковчич

Град Вршац Бранислава Топалов

3.)Веза са Руским члановима Наталиа Шумкова

4.)Веза за културу,образовање,сликарство,књижевност;Страхиња,Душица,Кристина,Југослав

5.)Објављивање књиге /тираж 500 /продаја намењена деци ометеној у развоју

6.)Пројекат Икона Св.Матрона Московска

7.)Јавно обележавање Славе удружења Свете Матроне Московске/ 02 маја

8.)Обележавање 09. маја дана насеља Врбовског и помен на пале руске војнике

9.)Обележавање годишњице од погибије малог Ђолета,насеље Врбовски

10.)Посета Манастира Света Матрона Московска./Русија

У 2016 години због великог притиска мораћемо да прекинемо давање помоћи угроженим и болесним грађанима Србије,базираћемо се на јачање везе између Српског и Руског народа,па када нам се врата поново отворе и добијемо новац за хуманитарни рад наставићемо и одговорићемо на сва ваша писма,и прво вама помоћи  који сте нам писали у 2015/2016 а нисмо могли да вам помогнемо.

Сви чланови који желе да остану у Матрони и они нови који желе да постану део нашег тима.потребно је да нам се јаве путем mail,телефона или у inbox na fb.stranici.

                                                                        Заступник  Александра  Малешевић

Присутни;Маја Миловановић,Љиљана Стаматовић.Душица Анђеловић,Небојша Анђеловић,Лариса Вујковић,Наталиа Шумаков,Драгана Левић,Јелена Маркићевић,Страхиња Поповић,Јасмина Трифуновић и Антониа Возлић.

Thursday, 21 January 2016 10:01

Čežnja neostvarene ljubavi

Dušica Milanović Marika rođena je u Sokobanji. Školovala se u Pirotu,

Prizrenu i Beogradu, gde je završila Grupu za srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu. Pod pseudonimom Stevana Sremac objavila je roman Zona Zamfirova - Šta je bilo posle (2005), zbirku pripovedaka Kap ženske krvi (2006), zbirku gradskih priča

Reč za oproštaj (2007). 
Pod svojim imenom objavila je zbirku pesama Crna krv (2010), roman Gozba Velikog kneza (2012)

, potom Zborak Svete braće/, spomen-knjigu slovenskim apostolima Ćirilu i Metodiju, dvojezično, srpsko-rusko izdanje (2012),

te Zborak Ćirila i Metodija, drugo, prošireno, dvojezično izdanje (2013).
Član je Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više nagrada i priznanja.

 

O knjizi Gozba kneza Vladimira meni lično najdražoj I prdlažem je svima vama koji ste u našem timu da je imate u svojoj ličnoj biblioteci.

Hvala Marika na divnom štivu” Matrona”


U zemlji Rusa u X veku, dvanaestogodišnji sin kneza Svjatoslava Igoreviča postaje novgorodski knez.

Deceniju i po nakon toga, u surovom vremenu mača i krvi, ovaj vladar, strasni paganin a sada veliki ruski knez,

na Krimu donosi prelomnu odluku da Rusi – sa njim na čelu – prime hrišćansku veru.

Istorija ga pamti kao velikog kneza Vladimira iz dinastije Rjurikoviča, jednog od najintrigantnijih srednjovekovnih evropskih vladara.

Na njegovom životnom putu, sasvim neočekivano, obrela se žena iz drugog naroda, robinja plemenitog porekla.

Čežnja neostvarene ljubavi, kneževa minđuša od rubina i jedno proročanstvo, mnogo vekova kasnije

u savremenom Beogradu spojiće igrom slučaja jedan velegradski mladi par...

„Gozba kneza Vladimira je posebna pojava u srpskoj književnosti.

Zajednički istorijski koreni i primamljivo pripovedanje koje spaja istoriju

i mitologiju svedoči o očiglednom talentu autorke, a ovo zanimljivo delo vredno pažnje može da posluži i kao podsticaj – svojevrsni katalizator rađanja novih dela o životima izuzetnih ličnosti koje su ostavile trag u bogatoj,

ali nedovoljno poznatoj istoriji slovenstva.“  Oleg Buldakov, eks-ataše za kulturu Ambasade Rusije u Beogradu

„Junak romana, knez Vladimir, kao da je osvetljen emotivnim reflektorima ženskih likova, i to je veoma zanimljivo.

U stvari, odnos prema određenim ženama određuje i samog glavnog junaka.

Takođe, posebna vrednost ove knjige jeste piščevo majstorstvo da duboko pronikne u psihu ljudi Kijevske Rusije,

a to je ne samo literarna nego i duhovna uzvišenost i veliko bogatstvo ove knjige.“ Andrej Tarasjev

                                                                   Обавештење за све старе и будуће чланове

 

Поштовани; стари,нови и будући чланови,

дужност нам је да вас обавестимо о редовној скупштини Удружења „Матрона“у 2016години која ће се одржати у фебруару месецу.

Због тешке претходне 2015год.,непоштовања рада удружења,непридржавања правила,

предложиће се нови правилник о чланству и члановима на редовној Скупштини;

1.брисању свих 248 чланица и чланова,из разлога понављања бројева на чланским картама.

2.бирања представника Матроне у околним градовима,селима,републикама,другим државама.

3.висина годишње чланарине, која ће од 2016 године бити обавезна за све чланове и чланице

(осим за социјално угрожене којима Удржење помаже),

4.примање нових чланова 

5.давање на потпис нове приступнице и изјаве свих чланова који желе да својим радом и учешћем допринесу удружењу.

У чланство Удружења"Нису добро дошли сви они који се не слажу са статутом и правилима удружења,

они који желе зло Српском и Руском народу и они који желе да униште православни народ".

 

Скупштина ће се одржати 6. фебруара у седишту Удружења Матрона,

Сви чланови који желе да остану у Матрони и они нови који желе да постану део нашег тима.потребно је да нам се јаве путем mail,телефона или у inbox na fb.stranici.Записник са одржане скупштине добиће сви чланови путем mail-a

У 2016год. улазимо С Вером у Бога и хрићанство,

да нам се 2015год.никада по злу не понови

 

С поштовањем,                    

 

                                                               Удружење жена Србије и Русије „МАТРОНА“

                                                                        Заступник  Александра  Малешевић

Tuesday, 19 January 2016 09:37

Matrona za pravoslavne praznike

Удружење жена Србије и Русије"МАТРОНА" заједно са пријатељима из насеља Врбовски

наставило је несебично да мами осмехе деце.

За православне празнике посетили смо вртић " Смешко" у насељу Бесни Фок,

Том приликом обрадовали малишане са играчкама и слаткишима,

а деца баш као што и њихов вртић има у називу Смешка они су га имала на лицима.

Као што знате прошле године смо у насељу Врбовски заједно са грађанима насеља,

директорком о.ш.Олгa Петров,културним друштвом обележили годишњицу Виктора Врбовског

и другим погинулим борцима у Народно ослободилачком рату.

Ове године настављамо традицију и обавештавамо све заинтересоване да нам се јаве,

како би заједно одали почаст 9маја свим Руским херојима  и Српским који су пали за нашу слободу.

.НЕ ДОЗВОЛИМО ДА СЕ НАШИ ХЕРОЈИ И ИСТОРИЈА ЗАБОРАВЕ

УЧИТЕ ДЕЦУ,ПРИЧАЈТЕ ИМ О ИСТОРИЈИ.

ОНИ СУ ТИ КОЈИ ЋЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ ПРЕНОСИТИ НА БУДУЋЕ НАРАШТАЈЕ

ШИРИМО СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈЕ

ШИРИМО ПРИЈАТЕЉСТВО СВИХ ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА

Када носимо помоћ Установи" Дом",при Манастиру Света Петка Изворска,најтежи нам је део да се окренемо и вратимо за Београд,увек нам је у мислима"мало смо урадили за њих,Боже чувај их и дај нам снаге и вере да следећи пут донесемо више".Пуно волимо девојке у Дому,монахиње и оца Николаја који нам увек каже и укаже на речи умне...

>>На самом уласку у дом осликана је фреска на којој је приказана Спаситељка како благосиља болесну децу и теши их...

На фресци стоје натписи: "Пустите децу нека долазе к мени јер је таквих царство небеско".

                Настоји се да све штићенице буду крштене.

Зависи од здравственог и умног стања штићеница, оне се укључују у богослужбени живот манастира.

Неке од њих чешће посећују богослужења,

чак поједине знају да поју неке од богослужбених песама и да на Светој литургији примају Свете тајне.

А за све друге које не могу присуствовати богослужењу свештеник носи  Свете Тајне у дом и тамо их причешћује. На њиховим чистим лицима сија тада неземаљска радост...

Дешавало се да родитељи донесу децу у дом, и више се за њих не интересују.

                После упокојења неких штићеница у манастиру се служи опело, читају помени, а помињу се и на Литургији.

Уколико штићеница нема никога од родбине сахрањује се на сеоском гробљу.

Сестре повремено доведу децу на излет до манастира Раванице или неког другог манастира у околини или негде у природу или пак до зоолошког врта, што је њима посебно занимљиво.

Највише воле да иду у Раваницу да виде сестре које те године нису са њима и да посете гробове умрлих сестара са којима су провеле много година.

То доказује да оне умеју да осете љубав и да је узврате; да се за некога вежу и да га памте чак и када га више нема.

Само је дан уздах њихов пред Богом за неког кога воле има непроцењиву вредност...

Чување овакве деце за монахиње представља нешто посебно, што можда и није у манастиру уобичајено а што овом манастиру даје посебно и значајно место у Српској Православној Цркви и у држави уопште.

Овом дому, што се налази при манастиру и што се деца остављају на бригу монахињама даје посебан и незамислив углед међу домовима у Србији.

Многи су родитељи изјавили да своју децу никоме не би могли поверити на чување осим монахињама...

Monday, 28 December 2015 13:50

Karavan kroz Vojvodinu drugi deo SUBOTICA

Пут Војводине наравно да нас је довео у један од наших омељених градова,у Суботицу, где живе велики Анђели,

Установа Колевка је за нас исто што и Установа Дом при Манастиру Св.Петка Изворска.

Када нам је најтеже ми се сетимо наших Анђела и њихове радости кад им дођу гости,

њихови осмеси су оружје против туге у нашим срцима.

Припремили су нам незаборавну приредбу,играли смо,певали,да...били су дивни,

учили су нас руске песмице па чак и кораке руских игара.

Писали су о нама наши драги пријатељи али овако као радници "Установе Колевка" нико није,

кратко и јасно са пуно љубави,

хвала вам драги наши и увек ћемо бити вама и вашим штићеницима доступни.

 

Донација Удружења жена Србије и Русије „Матрона“

Posted on 24. децембар 2015.

У среду 23.12.2015.год. посетиле су нас представнице Удружења жена Србије и Русије "Матрона" и донирале Дому "Колевка"

помоћ у виду: пелена, хигијенског материјала, хране, одеће и играчака.

Ми смо за њих спремили мали програм са песмом и плесом, а на крају смо сви заједно уживали у дружењу и игри.

Било нам је задовољство да вас угостимо и надамо се будућој сарадњи.
Драга Александра и Душице, ХВАЛА ВАМ ОД СРЦА на дивним пакетима, свака помоћ је увек добродошла,

јер величина давања се не мери килограмима већ бројем и величином дечјих осмеха.

 

 

http://domkolevka.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98/


 

Naš karavan pomoći pred Novogodišnje praznike stigao je i do dečijeg sela a kasnije su pokloni zajedno sa našom prijateljicom Anom,koja vedi jedan sjajan projekat "Podrška biološkim porodicama".Ana i svi njeni sradnici imaju sjajne rezultate u svom radu i evo šta su nam oni ispričali u svom humanom radu.

"У оквиру услуга намењеним широј друштвеној заједници у  Дечјем  селу се реализују пројекти подршке биолошким породицама.

Пројекат „Јачање породице“ је почео са реализацијом у фебруару 2012. године,

а „Породични сарадник“ септембар 2013. године.

Пројекти имају за циљ спречавање издвајања деце из њихових биолошких породица кроз пружање психосоцијалне подршке.

У оквиру пројекта породицама и деци која су у стању социјалне потребе пружа се широк спектар различитих услуга, а све са циљем оснаживања породице до степена самоодрживости. Рад са породицама се обавња на терену тј. у њиховим домовима.

Програм подршке породици се састоји од пакета услуга за подршку породицама и заједницима да преузму одговорнсот

да заштите и старају се о својој деци, као и да охрабри доносиоце одлука на вишим инстанцама власти да испуне своје обавезе,

да поштују, заштите и испуне права деце.

Пакет услуга подразумева:психосоцијалну подршку(континуиране групне активнсоти за родитеље и децу,

одлазак деце на летовање...), материјалну подршку (пакети хране, хигијене, гардеробе...),

здравтсвену подршку (саветодавни разговори у циљу подизања свести о важности редовног одласка код лекара,

плаћање прегледа по потреби, бесплатни стоматослошки прегледи за кориснике...),

едуактивна подршка (индивидуално и групно учење, школски пакети за сву децу шкослког узраста, сарадња са школама),

економско оснаживање (упис одраслих чланова на курсеве у скалду са њиховим интересовањима,

куповина материјала за започињање приватног посла, едуакције о писању CV, комуникацијске вештине...),

правну подршку (исходовање личних докумената, информнисање породице о њиховим правима...).

Током четири године реализације ових пројеката кроз услугу је прошло 210 породица односно 580 деце.

Friday, 25 December 2015 13:03

Karavan kroz Vojvodinu prvi deo

Posetili smo na dan katoličkog Božića porodice u Vojvodini,bilo je tu raznih osmeha dece ali na nas je ostavio najjači trag

“osmeh bolesnog oca naše članice Kaće Krinjicki” koji živi sa suprugom I šestoro maloletne dece u potpuno oronuloj kući.

Kaći smo na njen Božić poklonili pored materijalne pomoći , ono što joj najviše falilo… a to je mogućnost da obiđe bolesnog oca,svoju hrabru majku,svoju braću I sestre.

Iz Malog Iđoša povezli smo se put Kule I posmatrali Kaću kako drži svog malog sina u naručju I krije kako uzbuđenje tako I tugu.

Oca smo našli na krevetu I sa ogromnom voljom I pored teškog šloga uspeo je da se ispravi I na kraju slika sa nama.

To je za nas veliko poštovanje I vera da treba da nastavimo I pomažemo građanima Srbije.

Ostavili smo ih na par sati same,da se ispričaju I bar na trenutak zaborave tugu.

Dok smo šetali ulicama Kule,mislila sam kako je Kaćina majka jaka,hrabra I srećna žena,rodila je dvanestoro dece,šestoro izvela na put

a šestoro uspešno pored pomoći od 15.000,00 školuje I oblači.

Jaka kao planina,sa iskrenim osmehom I suzama u očima pričala mi je ko ih je ,ustvari ko ih nikada nije posetio.kao da ne postoje ta deca.

A deca,nasmejana,čista,ljubazna,u školi dobri,nisu na ulici,ne prose a ipak ne postoje.

Pogledajte sami jačinu njihovog osmeha na licima I procenite šta je dovoljno u životu da budete srećni.

Copyright Nikola © 2014. All Rights Reserved.