Удружење жена Србије и Русије

„Матрона“

непрофитна организација


SFbBox by diaita

Serbian Belarusian Czech English French German Greek Italian Latvian Macedonian Portuguese Russian Spanish
Super User

Super User

Thursday, 03 November 2016 09:17

дај ми руку

Poštovani,

Veliko nam je zadovoljstvo da sa vama podelimo lepu vest. Milošu je urađena transplantacija srca 27. 10. 2016. godine na AKH klinici u Beču. 

Hvala prijateljima, kolegama, udruženju "Daj mi ruku" i svima koji su se odazvali i pomogli kada je bilo najneophodnije! 

Zahvaljujući vama, život je pobedio! Nadamo se Miloševom brzom oporavku.

 

Srdačno, 

Miloševe koleginice i kolege sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ 

Univerziteta u Beogradu

Սերբիան-Հայաստանը  “Mатрона“-  „ Ալեքս/Մարտին

Јерменија је држава са богатим и древним културно историјским наслеђем. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету                               која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године.                                                                        Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве,

Устав уважава историјску важност Јерменске апостолске цркве као националне цркве Јермена.                                                                                        У периоду од 1915. до 1917. над Јерменима  десио се највећи обим протеривања и убистава.                                                                                               Према разним проценама, у овом злочину је убијено између 800.000 и 1.800.000 припадника јерменског народа са подручја Отоманске империје,

а паралелно са прогонима Јермена отоманске власти вршиле су и прогоне над другим хришћанским народима,

попут Асираца и понтских Грка.

Потомци протераних Јермена из Отоманског царства данас представљају основу савремене јерменске дијаспоре разасуте широм света.

У Јерменији се сваке године 24. априла обележава Дан мученика (односно Дан жртава геноцида над Јерменима).

 

Директор једне од већих фирми у Москви,господин Каран подржао  је удружење  Матрона,донирајући новац у реализацију пројеката.                           Уз жељу да посети  Београда,причали смо о лепотама наших  држава.

Господин Каран упознао нас је са древном историјом свог народа,културом,храном и музиком, а на растанку спровео нас је  кроз фирму.

Видевши кип Председника Путина у његовој фирми, схватили смо колико је председник  Путин поштован у народу Русије,                                             тих дана где год смо боравили морали смо да запазимо;кип или слику председника Путина.

А оно што је заправо везало Удружење Матрона и фирму Ալեքս/Մարտին,

била је нико други него Света Матрона Московска 

Остали смо без текста када смо видели Икону Блажене Мати Матроне Московске.

Господин Каран с поносом и јаком вером држи икону на месту доступном сваком пролазнику.

Света Матрона Московска,за наше удружење чини велика чуда,а једно од њих је и ово познанство.

Надамо се ускорој посети господина Каран у Београду,као и његовим сарадницима и сународницима.

Како би им боље дочарали лепоту Србије и доброту нашег народа.

Ալեքս

Wednesday, 01 June 2016 12:31

Turneja po Srbiji,dečijeg hora " OTRADA"

Na poziv Društva žena Srbije i Rusije “Matrona”, dečji hor “Otrada” Sveto-Nikolskog Crnoostrovskog ženskog manastira (Kalužski region, Rusija), boravilo je  Srbiji od  28. do 31. maja.

Tokom svog trodnevnog boravka, održani su koncerti u Nišu u Sabornoj Crkvi,Manastiru Sveta Petka Izvorska,tom prilikom deca su pevalа za žene koje borave u bolnici Dom pri manastiru.Pesmom i plesom  širila se ljubav manastirskim dvorištem u selu Izvor,

Koncert u Kraljevu održan u Sali Opštine Kraljevo Svojim repertoarom duhovne muzike, koju su pevale na ruskom i srpskom jeziku, ove devojčice, koje rastu bez roditeljskog staranja, ali uz ljubav i posvećenost monahinja, oduševile su publiku Kraljeva, neke i rasplakale.

Put je nastavljen obilaskom manastira Žiča,Studenica gde im je pripremljenen ručak,

zatim manastiri Đelije I Lelić,tom prilikom otkrivene su mošti Svetog Nikolaja Velimirovića,otpevane su njegove pesme dečijim glasovima..

Sa planiranog puta iz samo nama znanog razloga skrenuli smo u Manastir Vraćevšnici I bez najeve doživeli nezaboravno dobrodošlicu,suze I pesme starih monahinja na trenutak smo poželeli da svoje putovanje završimo baš sa njima I kod njih,Mati Ksenija zajedno sa ostalim monahinjama održala nam je čas upoznavanja sa Srpskom Istorijom a ispratile su nas pesmom I toplim rečima.Tužni što ih napuštamo ali srećni što ćemo ih opet posetiti I pun ljubavi krenuli smo put Ilinja,Uz prijatan doček,prenoćište I održan koncert u manastiru Ilinje,praćeni sunčanim danom uputili smo se put naše crkve u Beogradu Svetok Djakoma Avakuma.Udruženje Matrona učestvovalo je u donaciji za izradu Ikonostasa,proslavilo slavu udruženja Svetu Matronu Moskovsku I poklonili ikonu crkvi.Iz te vezanosti prema crkvi I Beogradskom Mučeniku Djakonu Avakumu poslednji koncert I donošenjem dve Ikone Blažene Matrone bio je baš tu na Altini,Zvona su se čula širom Altine,deca sa cvećem,poljupcima,grlili su devojčice Hora Otrada.Ljudi su u suzama radosnicama prilazili I celivali obe Ikone donešene kao poklon Udruženju Matrona a rađene rukama monahinja I osveštane kako na česticam tako I na moštima Svete Blažene Matrone .Mnogo Mnogo Hvala Srpskom Narodu,svim manastirima I crkvama koji su nas dočekali I prepoznali ko nam je došao u goste I koliku svetinju sa sobom donosimo,.Aleksandra Malešević direktor udruženja Matrona.

Igumanija Nikolaja zahvalila je Srbiji, srpskom narodu i društvu Matrona na poseti.

"Želimo da podelimo radost, ove devojčice nisu profesionalci, ali pevaju čistim dečjim srcem, a dobrota s kojom pevaju svakako nadoknadi taj nedostatak", Igumanija Nikolaja zahvalila je Srbiji, srpskom narodu i društvu Matrona na obezbeđenoj  poseti Srbiji.

 

 

Програм хора Отрада

28.мај

Одлазак у Скопље по децу,хотел Holiday у 8h

Посета Нишкој Епархији,-концерт у 13h

Посета манастира Св.Петка Изворска,село Извор према Параћину мини концерт ,

Обилазак манастира Лешће 5км од Извора

Одлазак у Матарушку Бању на спавање,спортски центар Оканик

 

29мај

обилазак Жиче и Студенице,

концерт у свечаној сали града Краљево у 19х,

одлазак после концерта у хотел,Оканик

30 маја обилазак манастира у Овчарско Кабларској клисури

Обилазак Лелића Ћелија-Ваљево

Одлазак у манастир Илиње –концерт –Спавање

31.мај

полазак за Београд долазак у цркву удружења Матрона, на Алтини,

14;30 аеродром

 

Friday, 20 May 2016 08:35

Sirotište i hor Otrada

1993. године, манастиру је додељен статус женског манастира. Старешином је именована игуманија Николаја (Иљина), која је стигла у манастир заједно са још само једном послушницом у октобру 1992. године.

Готово од првог дана у манастир су људи почели доводити напуштену децу. И већ 1994. године, у још трошном манастиру уз благослов Светог Патријарха Московског и целе Русије Алексеја II отворено је прихватилиште за сирочад и децу без родитељске бриге, под називом "Радост" у част иконе Богородице "Радост и утеха".

Отварање прихватилишта није било ничим другим изазвано, до жељом сестара да поделе то обиље љубави и благодати, што им је Господ послао на манастир, са бедним и напуштеним сиротанима.

Много од ове деце монахиње су збринуле у својим породицмама, бринући се о њима, и васпитавајући их. Заједнички у храму славе Бога, заједно организују свечаности , заједно обављају поверене им послове и заједно деле све радости и туге. Сестре су учиниле све да се деца не осећају лишена љубави и несрећни, покушавајући да им на све нашине помогну да израсту у праве хришћане, јер сматрају да не њима, а тој деци припада будућност православне Русије.

"Радост" тренутно брине о 58 девојчица узраста од две до седамнаест година, прикупљених из разних крајева Русије. Они живе на територији манастира, али у посебној згради, са сестрама-васпитачима.

Уче оне у гимназији отвореној при манастиру, након чега полажу завршне испите и добијају сертификат као и све државне школе. У гимназији се, поред општег образовања, деца  ангажују и на дугим областима, кореографији, сликању, вајању, ручним радовима, певању, солфеђу, дириговањем. Уче грчки и црквено-словенски језик, основе древноруске историје и византијске музике. Деца уче да пишу поезију. Већ је изашла и прва збирка "Крупици Божьего дара ". Све девојке јако воле да певају, и тако је у прихватилишту формиран диван дечји хор, који је 2002. године добио награду Фондације "Руско извођачко искуство", а 2006. године освојио је прву награду на 18. Међународном фестивалу православне музике.

Пред празник Божић и Ускрс ученице организују музичке наступе по сценарију сестара манастира и саме деце, и помажу сестрама при шивењу костима и прављењу декорације. Учешће у оваквим представама велика је радост за све, и што је најважније, што деца кроз игру у једној ненаметљивој форми схватају хришћанске истине и уче гледаоце доброти, милости и покајању. Овакве представе деца не презентују само за медицинске сестре, него и за госте манастира – а доста су честе и посете недељне посете разних школа, гимназија и интерната. У старачке домове, к болесној деци у инвалидске домове кориснице прихватилишта иду саме – да поделе радост, утеше и подигну дух, као и да дају скромне поклоне.

Од самог раног узраста девојке уче о неопходности да се ради, допуштајући им да помажу у кухињи, у башти, очистите храм. Лишавање оваквих радњи понекад је највећа казна.

Свака ученица "Радости" има неку своју обавезу. Наизменично се брину о биљкама и цвећу, кућним љубимцима, неко је одговоран за чистоћу у учионицама и келијама, неко за ред у библиотеци, а неко помаже у кухињи ...

И што је најважније – васпитаницама се од малена усађују основне хришћанске врлине као што су понизност, стрпљење, послушност. Веома је важно да дете научи да се правилно опходи према себи и другим људима.

Викендом и државним празницима, деца учествују у верским службама, певају у хору, следе за редом, обављају припреме за службу. Уз сталне причесте Светих Христових Тајни, деца се уз помоћ Бога мењају и преображавају.

Na Crvenom trgu u Moskvi  povodom Dana pobede održana је vojna parada. U njoj је učestvovаlo 10 hiljada vojnika, 71 avion i helikopter i oko 100 komada kopnene vojne tehnike.

 

Upravo je sovjetski narod doneo slobodu drugim narodima, upravo se naš vojnik osvetio nacistima i njihovim saradnicima za milione žrtava, za sve surovosti i zlodela u našoj zemlji .Siguran sam da se danas veterani ponose svojim unucima i praunucima, oni ih neće izneveriti i uvek će se rukovoditi velikom pobedom, podvigom plemenitog pokolenja pobednika. Čestitam vam praznik, dan Velike pobede.URA..URA...URA

Свето-Николски Црноостровски женски манастир

(Калужска област, г. Малојарославец, Русија)

 

Старешина: игуманија Николаја (Иљина)

 

Манастир је основан крајем XVI в. на месту некадашње цркве, саграђене кнезом Оболенским у XIV в.

У 1812. територија манастира постала је место одлучујућих битака у рату против Наполеона. У тим борбама, по различитим проценама, убијено је од 6000 до 8000 руских војника. Од ратних сукоба манастир, као и цео град су били тешко оштећени. Сви објекти у манастиру били су спаљени, и сачувана је само главна манастирска капија, сва прекривена сачмом, но насликан на њој лик Спаситеља, Божјом вољом, чудесно остао је неповређен.

Комплекс манастирских зграда формиран је до половине XIX века. Комплекс се састојао од три цркве: Сабора Светог Николе, изграђеног у знак сећања на победу руских трупа у рату против Наполеона, храма у част Свих Светих и цркве у част Корсунске иконе Богородице.

У фебруару 1993. године, Свети Синод је одлучио да манастир Николски Црноостровски буде женски.

У манастиру је установљена повеља понашања: заједнички оброци, послушност, обавезно присуство богослужењима, откривене мисли. Сваки дан, сестре присуствују службама у храму; и непрестано читају псалтир. Такође се стално ради на духовном образовању сестара: организују се одељења за проучавање Светог писма, креације Светих Отаца, литургијске обуке. Сваки дан у манастиру се проводи литургијска поворка са читањем правила Богородице. У манастиру је обновљена годишња верска поворка к заједничкој гробници бранилаца отаџбине, 1812.г. Она се обавља 25. октобра, на празник Калужске иконе Богородице, у знак сећања на посредовање Богородице у рату 1812. Године. Манастир има своју библиотеку. Основано је 2 монашких Хермитага - у селу Карижа и селу Боболи у Малојарославецкој области.

У Николском манастиру налазе се следеће светиње: дуборез распећа са честицама Часног крста, Хеатон Господа и камен из Светога гроба; мошти Светог Николе у ​​ковчегу, донети 2001. године, на поклон од града Барија; стопа светог Антонија преподобног (Путилова), старца Оптинског; мошти свето мученика Косми Протатского; 2 кивот- крста. Ту су такође и иконе са моштима Кијево-Печерских светаца, преподобног старца Оптинског, преподобног Сергеја Радоњешког, преподобног Серафима Саровског, преподобног Теодосија Тотемског, Светог Јована Тобољског, преподобне мученице Елизавете.

Манастир спроводи добротворне и образовне активности међу становништвом града Малојарославца, и врши пријем бројних ходочасника.

 

 

1993. године, манастиру је додељен статус женског манастира. Старешином је именована игуманија Николаја (Иљина), која је стигла у манастир заједно са још само једном послушницом у октобру 1992. године.

Готово од првог дана у манастир су људи почели доводити напуштену децу. И већ 1994. године, у још трошном манастиру уз благослов Светог Патријарха Московског и целе Русије Алексеја II отворено је прихватилиште за сирочад и децу без родитељске бриге, под називом "Радост" у част иконе Богородице "Радост и утеха".

Отварање прихватилишта није било ничим другим изазвано, до жељом сестара да поделе то обиље љубави и благодати, што им је Господ послао на манастир, са бедним и напуштеним сиротанима.

Много од ове деце монахиње су збринуле у својим породицмама, бринући се о њима, и васпитавајући их. Заједнички у храму славе Бога, заједно организују свечаности , заједно обављају поверене им послове и заједно деле све радости и туге. Сестре су учиниле све да се деца не осећају лишена љубави и несрећни, покушавајући да им на све нашине помогну да израсту у праве хришћане, јер сматрају да не њима, а тој деци припада будућност православне Русије.

"Радост" тренутно брине о 58 девојчица узраста од две до седамнаест година, прикупљених из разних крајева Русије. Они живе на територији манастира, али у посебној згради, са сестрама-васпитачима.

Уче оне у гимназији отвореној при манастиру, након чега полажу завршне испите и добијају сертификат као и све државне школе. У гимназији се, поред општег образовања, деца  ангажују и на дугим областима, кореографији, сликању, вајању, ручним радовима, певању, солфеђу, дириговањем. Уче грчки и црквено-словенски језик, основе древноруске историје и византијске музике. Деца уче да пишу поезију. Већ је изашла и прва збирка "Крупици Божьего дара ". Све девојке јако воле да певају, и тако је у прихватилишту формиран диван дечји хор, који је 2002. године добио награду Фондације "Руско извођачко искуство", а 2006. године освојио је прву награду на 18. Међународном фестивалу православне музике.

Пред празник Божић и Ускрс ученице организују музичке наступе по сценарију сестара манастира и саме деце, и помажу сестрама при шивењу костима и прављењу декорације. Учешће у оваквим представама велика је радост за све, и што је најважније, што деца кроз игру у једној ненаметљивој форми схватају хришћанске истине и уче гледаоце доброти, милости и покајању. Овакве представе деца не презентују само за медицинске сестре, него и за госте манастира – а доста су честе и посете недељне посете разних школа, гимназија и интерната. У старачке домове, к болесној деци у инвалидске домове кориснице прихватилишта иду саме – да поделе радост, утеше и подигну дух, као и да дају скромне поклоне.

Од самог раног узраста девојке уче о неопходности да се ради, допуштајући им да помажу у кухињи, у башти, очистите храм. Лишавање оваквих радњи понекад је највећа казна.

Свака ученица "Радости" има неку своју обавезу. Наизменично се брину о биљкама и цвећу, кућним љубимцима, неко је одговоран за чистоћу у учионицама и келијама, неко за ред у библиотеци, а неко помаже у кухињи ...

И што је најважније – васпитаницама се од малена усађују основне хришћанске врлине као што су понизност, стрпљење, послушност. Веома је важно да дете научи да се правилно опходи према себи и другим људима.

Викендом и државним празницима, деца учествују у верским службама, певају у хору, следе за редом, обављају припреме за службу. Уз сталне причесте Светих Христових Тајни, деца се уз помоћ Бога мењају и преображавају.

Monday, 02 May 2016 07:57

MATRONINA ČUDESA

Матронина чудеса

Многи људи долазили су к Матрони за помоћ. Четири километара од Себина, живео је човек који није могао да хода. Матрона је рекла: " Нека дође ујутро до мене, макар пузећи. До три сата ће успети да допузи. " И тако би, пузао је четири километра, а назад се вратио својим ногама, излечен.

Једнога дана Матрони су, на Ускршњој недељи, дошле пар жена из села Орловка. Матрона их је примила седећи поред прозора. Једној је дала нафору, другoj - воду, a трећoj - црвенo јаје рекавши јој да то јаје поједе, али тек када прође кроз башту и нађе се на пољу. Жена је узела јаје положивши га у недра, и они су отишли. Када су стигли до поља, жена је, као што јој је Матрона рекла, сломила јаје, а унутра видела - миша. Силно су се уплашиле и одлучиле да се врате назад. Дошле су јој до прозора, а Матрона јој рече: "Шта, одвратно ти је да поједеш миша"?

"Матрона драга, па како тако нешто може да се једе"

"Ааа, а како си ти могла да продајеш људима млеко, при чему и сиротанима, удовицама, сиромашним који краве немају? Када би у млеку нашла миша, једноставно би га извадила и то млеко даље продавала".

Жена је одговорила: "Матрона, али они нису видели миша у млеку, они то нису знали, ја сам га извадила и бацила."

"Да, али Бог све зна, и то да си продавала млеко у коме се миш удавио!"

Многи људи су долазили Матрони са својим болестима и невољама. Имајући благослов од Бога, молитвама је свима помагала.

Помоћ, коју је свесрдно дарила болеснима, није имала никакве везе са народним надри лекарством, видовњаштвом, с онима који су прорицали туђе судбине, разним маговима, екстрасензорним особама, и другим магичним особама који би за "излечење" ступали у комуникацију са тамним силама, већ је њено чудо било фундаментално другачије, засновано на хришћанској природи. Управо због тога су праведну Матрону толико мрзели чаробњаци и разни окултисти, о чему сведоче људи који су је знали из периода њеног живљења у Москви. Пре свега Матрона би се помолила за народ. Будући да је била Богом обдарена многим духовним даровима, она би тражила од Господа помоћ и заштиту за многе болесне. У историји Православне цркве помиње се много примера када би не само свештенослужиоци или монаси - аскети, већ и у миру живећи обични верници с праведном молитвом добијали неопходну помоћ за оздрављење.

Матрона би читала молитве над водом и верницима давала да је пију. Народ би, не само пио ту воду већ би се њом и попрскао да би се исцелио од својих невоља. Садржај ових молитви је остао непознат, и, наравно, ту није могло бити речи о освећењу воде према утврђеном црквеном поретку, који су били закон и канон само за свештенство.  Познато је да лековитим својствима није обдарена само света вода, већ и поједина језерца, свети извори, бунари, обележени присуством и молитвама Богу блиских светих људи, или чудотворних икона.

 
 
 
 
 
 
 
 

 Драги пријатељи и суграђани!

Позивамо вас на прославу Свете Матроне Московске (Слава Свете Матроне).

Свечана литургија ће се одржати 2. маја 2016. у 9:00.

Позивамо све да својим присуством дају значај овој свечаности која ће се одржати у цркви Светог Ђакона  Авакума (део града - Алтина,преко пута компаније Ktitor).

У порти цркве пружиће вам се могућност нових познанстава и комуникација са српским и руским грађанима који се с поштовањем односе к сећању Свете Матроне.

 

Дорогие друзья, соотечественники!

Приглашаем вас на чествование Святой Матроны Московской (Слава Святой Матроны).

Литургия состоится 2 мая 2016 года в 9-00. Приглашаем всех на праздник в церковь Святого Дьякона Авакума (Алтина, напротив фирмыKtitor).

Вас ожидает общение во дворе церкви, новые знакомства с сербскими и русскими гражданами, которые чтут память Матронушки.

Мајко моја, на млијеку ти хвала, ал'не хвала на науци такој, брзо ћеш се обрадовати сину, док пред Божије изађемо лице. Смрт избавља од свакијех биједа, цвијет прољетни тек за зимом иде.

 

По народном сведочанству, када су видели да ни мајчине речи и клетве не помажу, Турци сами приђоше Авакуму и, већ намештајући колац на коме ће да га погубе, понудише му поново да се потурчи. Предање казује да их је Авакум питао: „Умиру ли турци некад?", па када су му потврдно одговорили, он је додао:

Благо томе ко раније умре, омање је муке и гријеха!

Чувши ово, заповедник Београда и целог пашалукаСулејман-паша, по предању је џелату наредио да Авакума брзо убије, како се на коцу не би дуго мучио.

 

Hајраније детињство

На крштењу девојчица добија име Матрона у част Св Матроне Цариградске, испоснице грчког порекла из 5. века, а сећање на њу слави се 9 (22) новембра.

О богоизбраности девојчице било је јасно још на крштењу, када је свештеник спустио дете у кадицу присутни су изнад ње увидели стуб светлосног, мирисног дима. Свештеник, отац Василије, кога су присутни поштовали као праведника и благословеног, био је неизрециво изненађен: "Ја сам многе крстио, али ово видим по први пут, и ова беба ће бити света." Још је додао да ће Матрона заузети његово место, па чак и предвидети његову пропаст. Тако се по причи и догодило. Говори се и о спољашњем, телесном знаку богомизабраног детета – девојчица је на грудима имала избочину у облику крста, чудесни белег од рођења.

Матронa није само била слепа, она није имала очи. Очне шупљне биле су чврсто затворене капцима, као код те беле птице, коју је мајка видела у својим сновима. Али, Господ јој је дао духовни вид. Још у најранијој младости ноћу, када су јој родитељи спавали, она би допузала до светога угла, на необјашњив начин би скинула иконе са полица, и у тишини ноћи ставивши их на сто, играла се са њима.

Матрону су деца често задиркивала, чак јој се и ругали: девојчицу су често жарили копривом, знајући да она не види и неће знати тачно ко јој то ради. Понекад би је стављали у јаму и с радозналошћу гледали како би се она само пипајући рукама избављала одатле и лутајући одлазила својој кући. Због тога је јако рано престала да се игра са децом од када је углавном остајала да седи сама код куће.

Отварање чудесног дара

Са седам-осам година код Матрона се испољава Богом дат дар предвиђања и исцељења болесних. Кућа Никонових била је у близини цркве Успења Богородице. Диван храм, један на седам-осам околних села.

Родитељи Матроне важили за дубоко побожне и волели су да сви заједно одлазе на службе. Матрона је буквално одрастала у цркви, а на службе одлазећи, прво са својом мајком, а онда сама, кад год је то било могуће. Не знајући где јој је ћерка, мајка  би је обично налазила у цркви. Имала је и своје уобичајено место – лево од улазних врата на западном зиду, где је непомично стајала све време службе. Одлично је знала црквено песнопевање и често подпевала с хорским певачима. Очигледно, још као дете Матрона је стекла дар непрекидне молитве.

Даром духовне мудрости, бистрине, чудом исцељења Матрона је била обележена Богом још од најранијих времена. Близки су почели да примећују да њен дар није био само опроштај грехова, већ и злочина, и мисли. Предосећала је опасност, али и могла да предвиди природне и друштвене катастрофе. Кроз њене молитве, људи су бивали излечени од болести или су примали утеху у тузи. Ускоро су јој почели долазити људи. У колибу Никонових ишли су људи непомични у колицима, пацијентима са штакама из околних села, из целог, а чак и суседног округа, па и из других регија. Доводили су болеснике везане за постељу, које је она подизала на ноге. Желећи да се захвале Матрони, остављали би њеним родитељима производе и ситне поклоне. Тако је ова девојка, уместо да буде терет за породицу, постала њен главни хранитељ.

О животу Блажене Мати Матроне Московске упознаје вас чланица удружења“Матрона“Ирина Качаева

Copyright Nikola © 2014. All Rights Reserved.