Удружење жена Србије и Русије

„Матрона“

непрофитна организација


SFbBox by diaita

Serbian Belarusian Czech English French German Greek Italian Latvian Macedonian Portuguese Russian Spanish
Super User

Super User

 

 

Свято-Никольский Черноостровский монастырь — православный монастырь в городе Малоярославце Калужской области.
О времени основания монастыря существует две версии.

Согласно одной из них, обитель основана в XIV веке князьями Оболенскими; согласно другой, они лишь построили первоначальное здание Никольского храма, а монастырь при храме возник в XVI веке.
Монастырь расположился на высоком берегу реки Лужи (приток Протвы), на вершине так называемой Особной горы, иначе называемой Чёрным Острогом.

Отсюда и название монастыря (Черноострожский со временем трансформировалось в Черноостровский)

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Vqoqn5Kn8js

 

Молитва

Молитва - это тайна. Проникнуть в глубину молитвы дается не каждому. Мы никогда не знаем, исполнит Господь нашу просьбу или нет. 

Но на Афоне давно заметили, что иногда человек даже сам умеет молиться, но смиряется и просит других о молитве за себя. И вот, вдруг, неожиданно, за его смирение Бог подает и тем, кто просит, - и ему самому!

 Бывает кто-то учится молитве, подвизается, а ему все равно не открывается суть. Наконец, он попросил молитв о себе у какого-то монаха, который и сам-то молится не умеет. И вдруг Бог подает просящему давно желаемое! Как это? Почему? В чем здесь секрет?! Ведь тот монах, которого просили, сам не имел молитвы!

Просто, человек смирил себя... Оказывается, Бог не ждал от него совершенства в молитве и подвигов, а ждал смирения. Ты смирил себя, попросил другого о молитве, и Бог отвечает тебе через ближнего, потому что Сам Господь хочет, чтобы мы спасались друг через друга, помогали друг другу. Поэтому на Афоне вместо приветствия говорят «Благословите». Это значит - я прошу молитв о себе.

 

"Соколови,православци,СРБИ,

очеви,синови,браћа,мужеви,момци.

 Горан Киковић,Драгић Јанковић,Горан Пешић,

Миодраг Стаматовић, Ненад  Стојковић , Ненад  Благојевић.

моји пријатељи,хвала вам што сте ми испунили жељу и учинили ме срећном"

 

 

 

 

Хиландар (серб. Хиландар, греч. Χιλανδαρίου) — один из афонских монастырей, занимающий в святогорской иерархии 4-е место. Принадлежит Сербской православной церкви и является одной из величайших сербских религиозных святынь. Находится на северо-восточной стороне Афонского полуострова. Монастырь основан св. Саввою, впоследствии архиепископом Сербским, в конце XII и в начале XIIIвеков, при царственных пособиях его родителя и родичей, и оставался исключительным приютом для сербов...

 Своим основанием монастырь обязан сербскому кралю (королю) Стефану IНемани и его сыну Радко. Последний, хотя и был королевичем и предполагаемым наследником престола, предпочёл вельможьей жизни - монашескую. Он тайно прибыл на Афон в в монастырь Солунца (Старый монастырь), где был монахом по имени Савва. Затем он ушёл оттуда и обосновался в Ватопеде. Вскоре его примеру последовал отец, который к тому времени тоже пребывал в монастыре Студеницы в Сербии, приняв в монашестве имя Симеон. Оба монаха пребывали здесь, пока по просьбе нового короля Сербии Стефана II Ватопедский монастырь не передал им опустевшую к тому времени Хиландарскую пустынь. Прибыв в монастырь, монахи сразу же стали заботиться о его восстановлении и расширении.
Позднее Савва уехал в Сербию, где стал архиепископом, а Симеон до кончины пребывал в монастыре. Вскоре после их смерти Сербская Православная Церковь канонизировала отца и сына в лике святых.                        Расцвет монастыря продолжался и в последующие века — сербские цари денег на монастырь не жалели. В XIII и XIV веках Хиландар стал духовным центром, откуда вышли многие руководители сербской церкви. Из благотворителей монастырявыделяется Милутин (1282-1321 гг.), позаботившийся об укреплении оборонительных сооружений монастыря против бесчинствующих в районе Афона пиратов. Хиландар получил и богатые владения в Сербии, которые приносили ему большой материальный доход. Не обошли вниманием сербский монастырь и византийские императоры из династии Палеологов, о чем свидетельствуют многочисленные хрисовулы (золотые буллы), хранящиеся в архивах монастыря.
В отличие от многих других монастырей, потерявших с падением Византийской Империи благотворителей, Хиландар процветал на протяжении всего периода турецкой оккупации.
В XVI и XVII веках монастырь находился под защитой валашских господарей и русских царей. В 1722 году сильный пожар уничтожил большую часть монастыря, усугубив и без того трудное его существование. От больших долгов и полного разорения Хиландар избавил сербский царь Александр I, посетивший монастырь после пожара. Последовавший за этим благоприятный период в истории обители продолжается до сегодняшнего дня.Но монастырь не всегда был сербским по национальной принадлежности. После утверждения на Вселенском троне архиепископа Ипекиу (1676 г.), здесь поселились болгары - в это время большая часть Афон была болгарским- . В 1896 году, после посещения обители царём Александром Овреновичем, который выплатил все долги монастыря, здесь снова обосновались сербы.

17 августа в 19.00 на летней сцене Сада "Эрмитаж" впервые в России выступит известный ансамбль народных танцев «Болеч» из Сербии. Вход свободный.

Ансамбль народных танцев «Болеч» существует уже 60 лет. Он основан в 1956 году правительством Республики Югославия. За это время участники ансамбля дали более 2000 концертов. Они объехали почти всю Европу, многие страны Азии и Африки, посетили с гастролями Америку. Коллектив - частый гость международных фольклорных фестивалей. «Болеч» любим у себя на родине, и часто выступает в телевизионных программах. Награжден многочисленными призами за сохранение сербских традиций народного танца и пения.

Ансамбль «Болеч» за более чем полувековой опыт работы выработал уникальный стиль хореографии сербского народного танца. Этот стиль передается новым поколениям танцоров. В составе «Болеч» четыре труппы: младшая детская, детская, молодежная и взрослая. Желающих попасть в ансамбль, всегда более чем достаточно – для сербов народная танцевальная традиция не просто красочная постановка, а живая составляющая их повседневной жизни. Все самые главные и радостные моменты в жизни сербов украшают народные танцы и песни.

Ансамбль народных танцев «Болеч» по праву гордится и своими костюмами для выступлений. В распоряжении ансамбля -15 комплектов аутентичных костюмов для 15 уникальных постановок, которые представляют танцы и песни различных национальностей, населяющих этнически разнообразную Сербию.

Специально для москвичей ансамбль «Болеч» подготовил новую программу: «Москве в подарок». В нее вошли сербские традиционные танцы и песни, «Казачок» и любовный цыганский танец, который изображает «разговор» влюбленной пары. Никого не оставит равнодушным красота танцев из районов центральной Сербии (область Шумадия). Лучшие танцоры коллектива Милица Граховац и Бойан Борак выступят с сольными номерами.

Ансамбль народных танцев «Болеч» хочет представить московской публике культуру и традиции сербского народа и подарить москвичам яркие краски, радость, веселую энергичную музыку народов своей балканской родины.

Выступление сербского фольклорного ансамбля в Москве организовали:

Фонд поддержки развития культурных и дружественных отношений между славянскими народами имени Святого князя Лазаря,

Общество женщин Сербии и России «Матрона».

Радови на реновирању основне школе у насељу Врбовско одвијају се споро али уз помоћ пријатеља удружења "Матрона" верујемо да ће се завршити до почетка нове школске године 2017год.

Овом приликом поздрављамо господина Сталета Добрића и његову породицу,захваљујемо им се на донираном грађевинском материјалу за малу школу.

Члановима удружења "Матрона" захваљујемо се на раду  санирању зидова;Драгану Панчић,Денку Анђеливић,Небојши Анђеловић.Поздрављамо,и Ненада Митровић који је притекао у помоћ и спасио да се не обуставе и одложе радови за други дан,поздрављамо маме које су износиле ормаре,старе књиге и чистиле;Марија Крсић,Дивна Јовић Миладиновић,Светлана Мијајловић,Весна Јовановић,хвала дамама и  пријатељима.

Поздрављамо и захваљујемо се другом синдикату који се придружио удружењу, "СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈКП ГРАДСКА ЧИСТОЋА",

хвала на указаном поверењу и решености да се прикључе и помогну у акцији.

Захваљујемо се погону Јкп Г.Ч Палилула и радницима градске чистоће,који су се нашли и одазвали на сваку молбу.

Поздрављамо и све оне који су нас одбили почев од великих фирми,удружења,фондација.

Обзиром да многи од Вас мисли и говори да се огромне паре појављују за ову акцију,нерадо вам признајемо да ни једну уплату нисмо добили на рачуну удружења Матрона за акцију о.ш у Врбовском.

Ништа не би до сада било урађено да нема пријатеља,чланова,директорке Зоре и опшини Палилула.

Такође поздрављамо и родитеље ђака из мале школе и све доконе људе који дају само негативне коментаре на разним страницама, на тај начин скрнаве све оно што је добро,

Позивамо исте те којима смета наш рад,да ураде било шта ако не у акцији ренеовирања школе онда у некој од наших других акција,врло радо ћемо њихову помоћ дуплирати .

По завршетку акције објавићемо на нашем сајту,сва имена фирми и људи који су на било који начин или из било ког ( њима познатог разлога ) одбили да помогну, послали написмено да огромна фирма није у могућности да помогне или  на било који начин8разним изјавама)угрожавају рад удружења Матрона,директорке школе,наставника и родитеља.

До сада смо објављивали имена оних који помажу а од сада и оних који могу а не желе.

Ускоро ћемо објавити све велике фирме,установе,фарбаре,салоне намештаја који нису у могућности били да се одрекну два кухињска елемента,канте полудисперзије,два квадрата плочица или три гипсане табле. Овај пут удружење Матрона писaће тачно и добре и лоше одговоре на молбу за школу.

Верујте нам да смо се и ми уморили од разних напада,уморили смо се да молимо,просимо за помоћ.

Треба нам помоћ,то су све наша деца,има још таквих и горих школа при граду Београду,ако сви заједно не помогнемо никада нећемо бити задовољни ничијим радом.

Удружење Матрона је замољено од стране чланова,директорке,групе грађана Врбовско да изађе у сусрет сходно својим могућностима-ми смо прихватили без питања "шта су други урадили".

Дајмо сви свој мали допринос и наш град наша Србија биће боља,наша деца ће отићи у свет и са собом понети причу да  у његовој земљи не живи злобан и лењ народ.

Немамо ми никога другог, ми имамо сами себе,и никада нико од нас не може знати када ће га задесити било шта где ће бити потребна помоћ.

                   Удружење Србије и Русије Матрона /Александра Малешевић и Душица Анђеловић

Monday, 24 July 2017 12:02

Настављамо

 

 

 

 

 

https://www.borca.info/kad-se-mestani-sloze-sve-se-moze-pomozimo-renoviranje-skole-u-vrbovskom/

Tuesday, 04 July 2017 11:43

Кренули смо

Dragi naši prijatelji,članovi,donatori!
Obaveštavamo Vas da smo konačno pokrenuli obnovu O.Š.Olga Petrova-naselje Vrbovski,opština Palilula.
Zahvaljujemo se opštini Palilula na odvojenim sredstvima za ovu školicu,prozori na tri učionice su postavljeni. Takođe zahvaljujemo se Nezavisnom sindikatu JKP Beogradskog vodovoda i kanalizacije,firmi Gogić.

 

Gospodin Stanko,direktorka škole "Olga Petrov" i naravno Dušica sa druge strane kamere. Opština Palilula i Udruženje Matrona postigli dogovor o renoviranju škole u Vrbovskom.

 

Радови ће почети по завршетку школске године,за то време опет се обраћамо свим фирмама,ЈК предузећима да се одазову и помогну око материјала.

Pozivamo sve koji žele da se pridruže akciji u doniranju građevinskog materijala ili svojim radom da nas kontaktiraju.


potrebni su moleri,stolari,zidari,čistači.

 

Roditelji đaka iz škole O.Š. Olga Petrov u naselju Vrbovski,opština Palilula 2015godine posle podele novogodišnjih paketića deci škole kako u Vrbovskom tako i u naselju Kovilovu,obratili su nam se i izložili probleme sa kojima se susreće škola..Uz svu našu dobru volju i želju tada da pomognemo,nije nam bilo omogućeno.

Početkom 2017godine ponovo nam se obraćaju naši članovi kao i direktorka škole za pomoć oko renoviranja škole u Vrbovskom.

Zašto nama???

Udruženje Matrona je NVO koja poslednjih tri godine zajedno sa sugrađanima obeležava dan Viktora Vrbovskog i svi zajedno odajemo počast kako jugoslovenskim borcima tako i ruskim koji su život izgubi        

                                                                 u vreme otadžbinskog rata. Obraćamo se svima i molimo sve one koji su u mogoćnosti da dođu i zajedno pomognemo oko renoviranja škole.                                                                   


 

 Република Јерменија (јерм. ՀայաստանիՀանրապետություն) је континентална планинска држава у региону Закавказја. Смештена је на раскрсници путева из југозападне Азије  и источне Европе између Турске на западу, Грузије на северу, Ирана и азербјеџанске енклаве Нахчиван на југу, те Азербејџана и дефакто независне Нагорнокарабашке Републике на истоку.

Јерменија је држава са богатим и древним културно историјским наслеђем. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године. Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве, Устав уважава историјску важност Јерменске апостолске цркве као националне цркве Јермена.

Русија и Турска су ушле у Први светски рат као непријатељи, а Турци су Јермене сматрали руском петом колоном. Већ 24. априла1915. турске власти су почеле са масовним хапшењима јерменских интелектуалаца, а усвајање контроверзног антијерменског техчирског закона (турски tehcir = депортација) 29. маја 1915. довело до догађаја који је постао познат под именом Геноцид над Јерменима.

У периоду од 1915. до 1917. у погрому над Јерменима страдало је између 600.000 и преко милион Јермена. Турске власти никада нису признале да се то заиста и догодило, већ су упорно причале о грађанском рату и обостраним сукобима. Држава Јерменија и јерменска дијаспора широм света покренуле су опсежну акцију службеног признавања ових догађаја из Првог светског рата као геноцида. У Јерменији се сваке године 24. априла обележава Дан мученика (односно Дан жртава геноцида над Јерменима).

Јермени се у Србији појављују у 13. веку, односно од 1218. године и посете Светог Саве Јерменији.Видевши јерменске цркве Свети Сава је одлучио да са собом доведе и јерменске неимаре који су у Србији изградили манастир Витовницу посвећен Успењу Пресвете Богородице, на десној обали реке Витовнице, североисточно од Петровца на Млави. У самом манастиру се чува натпис на црквенословенском и јерменском језику уклесан на плочи од бледожутог мермера (димензија 140 х 47 цм).

Према српском предању, Јермени су у Србију дошли и као војници султана Мурата I, али су је одмах напустили схвативши да су обманути (обећано им је да се неће борити против хришћана). Ови Јермени су прешли на страну Кнеза Лазара, у чијој служби су се потом борили против Османлија учествујући и у Боју на Косову. Након Косовске битке они су се населили код Сокобање где су изградили манастир Светих Архангела, у народу познат као "Јерменчић".

На данашњем Зеленом венцу у Београду постојало је јерменско гробље о чему сведоче и три надгробне плоче на јерменском језику из 17. века, које се данас налазе на Калемегданској тврђави. У Новом Саду је 1762. саграђена јерменска црква коју су 1963. порушиле тадашње комунистичке власти под изговором проширења булевара, а на месту некадашњег јерменског храма данас се налази хачкар који подсећа на постојање Јермена у том српском граду. Новосадски хачкар израђен је у стилу Аменапркич са представом Христовог распећа (јерм. Ամէնափրկիչ „Свети Спаситељ“).

натпис у манастиру Витовница

Највећи талас досељавања Јермена у Србију догодио се почетком 20. века након погрома и геноцида који је над тим народом извршен у Турској (између 1915. и 1920). Већ 1935. основано је Удружење Јермена Краљевине Југославије, са седиштем у Далматинској улици број 78 у Београду. Комунистичке власти су након ослобођена конфисковале њихову имовину и срушиле зграду јерменског дома и школе.

Рад Јерменске заједнице Србије обновљен је 26. децембра 1995. године. Заједница окупља око 1.200 породица са око 15.000 чланова српског и јерменског порекла.

Кроз векове у Србији су живели познати Јермени који су својим доприносом обогатили српску науку, културу, музику, уметност, а међу њима су били велики добротвор Сава Ђорђевић (Саак Геворкјан), академик Јаков Хлитчијев, чувени војни лекар Врамшапух Атаљанц (прадеда чувене балерине Ашхен Атаљанц), лекар Амајак Мурадијан, доктор економије Тиран Сукијасовић (Сукиасјан), врло познати у музичкој јавности композитори Петар Оскјан и Варткес Баронијан, некадашњи директор Београдске опсерваторије Вахе Оскањан, познати сликар Миодраг Вартабедијан-Варта, сестре Сукијасовић (Ружица, Маргита и Крунислава) које су учествовале у партизанским покретима у Другом светском рату, а такође врло познати и веома цењени Јермени Согомон Техлирјан, Аршалујс Аствацатрјан, Вахан Минахорјан, Вахан Тотомјанц, Слободан Глигоријевић. Музику песме "Востани Сербије" написао је српски Јермен Варткес Баронијан.

Јерменско-српске културне везе од 1975. учвршћује србиста и књижевник Бабкен Симоњан који је од 2002. године и члан Матице српске. На његову иницијативу је 2003. године на лингвистичком универзитету "Брјусов" у Јеревану отворен течај српског језика. Професор Симоњан је у периоду 2005. до 2006. предавао српски језик и књижевност на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета. Између осталих дела, превео је на јерменски језик и Горски вијенац Петра Петровића Његоша.

 

Page 1 of 10

Copyright Nikola © 2014. All Rights Reserved.