Удружење жена Србије и Русије

„Матрона“

непрофитна организација


SFbBox by diaita

 

Ne drogi - Reto

Serbian Belarusian Czech English French German Greek Italian Latvian Macedonian Portuguese Russian Spanish
Wednesday, 11 May 2016 08:09

Свето-Николски Црноостровски женски манастир (Калужска област, г. Малојарославец, Русија)

Written by
Rate this item
(1 Vote)

Свето-Николски Црноостровски женски манастир

(Калужска област, г. Малојарославец, Русија)

 

Старешина: игуманија Николаја (Иљина)

 

Манастир је основан крајем XVI в. на месту некадашње цркве, саграђене кнезом Оболенским у XIV в.

У 1812. територија манастира постала је место одлучујућих битака у рату против Наполеона. У тим борбама, по различитим проценама, убијено је од 6000 до 8000 руских војника. Од ратних сукоба манастир, као и цео град су били тешко оштећени. Сви објекти у манастиру били су спаљени, и сачувана је само главна манастирска капија, сва прекривена сачмом, но насликан на њој лик Спаситеља, Божјом вољом, чудесно остао је неповређен.

Комплекс манастирских зграда формиран је до половине XIX века. Комплекс се састојао од три цркве: Сабора Светог Николе, изграђеног у знак сећања на победу руских трупа у рату против Наполеона, храма у част Свих Светих и цркве у част Корсунске иконе Богородице.

У фебруару 1993. године, Свети Синод је одлучио да манастир Николски Црноостровски буде женски.

У манастиру је установљена повеља понашања: заједнички оброци, послушност, обавезно присуство богослужењима, откривене мисли. Сваки дан, сестре присуствују службама у храму; и непрестано читају псалтир. Такође се стално ради на духовном образовању сестара: организују се одељења за проучавање Светог писма, креације Светих Отаца, литургијске обуке. Сваки дан у манастиру се проводи литургијска поворка са читањем правила Богородице. У манастиру је обновљена годишња верска поворка к заједничкој гробници бранилаца отаџбине, 1812.г. Она се обавља 25. октобра, на празник Калужске иконе Богородице, у знак сећања на посредовање Богородице у рату 1812. Године. Манастир има своју библиотеку. Основано је 2 монашких Хермитага - у селу Карижа и селу Боболи у Малојарославецкој области.

У Николском манастиру налазе се следеће светиње: дуборез распећа са честицама Часног крста, Хеатон Господа и камен из Светога гроба; мошти Светог Николе у ​​ковчегу, донети 2001. године, на поклон од града Барија; стопа светог Антонија преподобног (Путилова), старца Оптинског; мошти свето мученика Косми Протатского; 2 кивот- крста. Ту су такође и иконе са моштима Кијево-Печерских светаца, преподобног старца Оптинског, преподобног Сергеја Радоњешког, преподобног Серафима Саровског, преподобног Теодосија Тотемског, Светог Јована Тобољског, преподобне мученице Елизавете.

Манастир спроводи добротворне и образовне активности међу становништвом града Малојарославца, и врши пријем бројних ходочасника.

 

 

1993. године, манастиру је додељен статус женског манастира. Старешином је именована игуманија Николаја (Иљина), која је стигла у манастир заједно са још само једном послушницом у октобру 1992. године.

Готово од првог дана у манастир су људи почели доводити напуштену децу. И већ 1994. године, у још трошном манастиру уз благослов Светог Патријарха Московског и целе Русије Алексеја II отворено је прихватилиште за сирочад и децу без родитељске бриге, под називом "Радост" у част иконе Богородице "Радост и утеха".

Отварање прихватилишта није било ничим другим изазвано, до жељом сестара да поделе то обиље љубави и благодати, што им је Господ послао на манастир, са бедним и напуштеним сиротанима.

Много од ове деце монахиње су збринуле у својим породицмама, бринући се о њима, и васпитавајући их. Заједнички у храму славе Бога, заједно организују свечаности , заједно обављају поверене им послове и заједно деле све радости и туге. Сестре су учиниле све да се деца не осећају лишена љубави и несрећни, покушавајући да им на све нашине помогну да израсту у праве хришћане, јер сматрају да не њима, а тој деци припада будућност православне Русије.

"Радост" тренутно брине о 58 девојчица узраста од две до седамнаест година, прикупљених из разних крајева Русије. Они живе на територији манастира, али у посебној згради, са сестрама-васпитачима.

Уче оне у гимназији отвореној при манастиру, након чега полажу завршне испите и добијају сертификат као и све државне школе. У гимназији се, поред општег образовања, деца  ангажују и на дугим областима, кореографији, сликању, вајању, ручним радовима, певању, солфеђу, дириговањем. Уче грчки и црквено-словенски језик, основе древноруске историје и византијске музике. Деца уче да пишу поезију. Већ је изашла и прва збирка "Крупици Божьего дара ". Све девојке јако воле да певају, и тако је у прихватилишту формиран диван дечји хор, који је 2002. године добио награду Фондације "Руско извођачко искуство", а 2006. године освојио је прву награду на 18. Међународном фестивалу православне музике.

Пред празник Божић и Ускрс ученице организују музичке наступе по сценарију сестара манастира и саме деце, и помажу сестрама при шивењу костима и прављењу декорације. Учешће у оваквим представама велика је радост за све, и што је најважније, што деца кроз игру у једној ненаметљивој форми схватају хришћанске истине и уче гледаоце доброти, милости и покајању. Овакве представе деца не презентују само за медицинске сестре, него и за госте манастира – а доста су честе и посете недељне посете разних школа, гимназија и интерната. У старачке домове, к болесној деци у инвалидске домове кориснице прихватилишта иду саме – да поделе радост, утеше и подигну дух, као и да дају скромне поклоне.

Од самог раног узраста девојке уче о неопходности да се ради, допуштајући им да помажу у кухињи, у башти, очистите храм. Лишавање оваквих радњи понекад је највећа казна.

Свака ученица "Радости" има неку своју обавезу. Наизменично се брину о биљкама и цвећу, кућним љубимцима, неко је одговоран за чистоћу у учионицама и келијама, неко за ред у библиотеци, а неко помаже у кухињи ...

И што је најважније – васпитаницама се од малена усађују основне хришћанске врлине као што су понизност, стрпљење, послушност. Веома је важно да дете научи да се правилно опходи према себи и другим људима.

Викендом и државним празницима, деца учествују у верским службама, певају у хору, следе за редом, обављају припреме за службу. Уз сталне причесте Светих Христових Тајни, деца се уз помоћ Бога мењају и преображавају.

Read 5992 times

Copyright Nikola © 2014. All Rights Reserved.