Удружење жена Србије и Русије

„Матрона“

непрофитна организација


SFbBox by diaita

 

Ne drogi - Reto

Serbian Belarusian Czech English French German Greek Italian Latvian Macedonian Portuguese Russian Spanish

Настављамо текст о Матронушки

Hајраније детињство

На крштењу девојчица добија име Матрона у част Св Матроне Цариградске, испоснице грчког порекла из 5. века, а сећање на њу слави се 9 (22) новембра.

О богоизбраности девојчице било је јасно још на крштењу, када је свештеник спустио дете у кадицу присутни су изнад ње увидели стуб светлосног, мирисног дима. Свештеник, отац Василије, кога су присутни поштовали као праведника и благословеног, био је неизрециво изненађен: "Ја сам многе крстио, али ово видим по први пут, и ова беба ће бити света." Још је додао да ће Матрона заузети његово место, па чак и предвидети његову пропаст. Тако се по причи и догодило. Говори се и о спољашњем, телесном знаку богомизабраног детета – девојчица је на грудима имала избочину у облику крста, чудесни белег од рођења.

Матронa није само била слепа, она није имала очи. Очне шупљне биле су чврсто затворене капцима, као код те беле птице, коју је мајка видела у својим сновима. Али, Господ јој је дао духовни вид. Још у најранијој младости ноћу, када су јој родитељи спавали, она би допузала до светога угла, на необјашњив начин би скинула иконе са полица, и у тишини ноћи ставивши их на сто, играла се са њима.

Матрону су деца често задиркивала, чак јој се и ругали: девојчицу су често жарили копривом, знајући да она не види и неће знати тачно ко јој то ради. Понекад би је стављали у јаму и с радозналошћу гледали како би се она само пипајући рукама избављала одатле и лутајући одлазила својој кући. Због тога је јако рано престала да се игра са децом од када је углавном остајала да седи сама код куће.

Отварање чудесног дара

Са седам-осам година код Матрона се испољава Богом дат дар предвиђања и исцељења болесних. Кућа Никонових била је у близини цркве Успења Богородице. Диван храм, један на седам-осам околних села.

Родитељи Матроне важили за дубоко побожне и волели су да сви заједно одлазе на службе. Матрона је буквално одрастала у цркви, а на службе одлазећи, прво са својом мајком, а онда сама, кад год је то било могуће. Не знајући где јој је ћерка, мајка  би је обично налазила у цркви. Имала је и своје уобичајено место – лево од улазних врата на западном зиду, где је непомично стајала све време службе. Одлично је знала црквено песнопевање и често подпевала с хорским певачима. Очигледно, још као дете Матрона је стекла дар непрекидне молитве.

Даром духовне мудрости, бистрине, чудом исцељења Матрона је била обележена Богом још од најранијих времена. Близки су почели да примећују да њен дар није био само опроштај грехова, већ и злочина, и мисли. Предосећала је опасност, али и могла да предвиди природне и друштвене катастрофе. Кроз њене молитве, људи су бивали излечени од болести или су примали утеху у тузи. Ускоро су јој почели долазити људи. У колибу Никонових ишли су људи непомични у колицима, пацијентима са штакама из околних села, из целог, а чак и суседног округа, па и из других регија. Доводили су болеснике везане за постељу, које је она подизала на ноге. Желећи да се захвале Матрони, остављали би њеним родитељима производе и ситне поклоне. Тако је ова девојка, уместо да буде терет за породицу, постала њен главни хранитељ.

О животу Блажене Мати Матроне Московске упознаје вас чланица удружења“Матрона“Ирина Качаева

Read 942 times

Copyright Nikola © 2014. All Rights Reserved.